Најстарији становник Дервенте и учесник Народно ослободилачке борбе Илија Латиновић из Мишковаца код Дервенте напунио је стоту годину. Прије три године изгубио је вид, када је престао и да пуши цигарете. Углавном борави у кући, а највише пажње у животу пружа син Неђо и снаха Драгица, са којима живи. Без супруге Јованке остао је још 1993. године, са којом је добио три кћерке и сина. Има петоро унучади и четворо праунучади.
Живот га није мазио, али је ипак доживео стоту годину живота. Рођен је 15. јула 1914. године у селу Врточе, општина Босански Петровац. За вријеме последњег рата 1995. године судбина га је довела у Мишковце, гдје је одлучио да проведе остатак живота.
„Добро је, пазе ме и хране, а тешко би било да немам никога. Свашта је ова глава преживјела, али човјек се на све навикне. Буде тешко, дође боље, и тако дани пролазе“ каже Илија Латиновић.
Поред споменице за војничку храброст и врлине, Илија је носилац и ратних ордења. Пензионисан је давне 1965. године, а пензија од 500 КМ сасвим је довољна за живот.
У вријеме Другог свјетског рата Илија је морао у рат. Учествовао је у припреми и дизању устанка у Босанској Крајини, тако да је цијели рат провео у партизанским јединицама, а једно вријеме и као активни војник тадашње ЈНА-а.
„Биле су то гладне, хладне и врло тешке године. Морало се ратовати, а није било ни одјеће, довољно муниције, а непријатеља са свих страна. На овим просторима око Дервенте пред крај Другог свјетског рата као командант ударне групе водио сам акцију гањања усташке банде и других злочинаца, који су пљачкали и чинили злочине“ присјећа се Илија.
Његов син Неђо поносан је на оца која је доживео стоту годину и у ту част приредио је „фешту“, јер је заслужио. Окупили се многи, трпеза богата и радост велика.
„Није захтијеван. Родно село супруга и отац напустили су 1995. године, за вријеме мог боравка на ратишту. Што је могло стати на тракторску приколицу то смо и избавили, једном ријечју кренули смо изнова. Овдје сам купио кући и одлучио да наставимо живот. Питао сам оца са ким жели да живи и хоће ли да се врати на старо огњиште. Његова жеља је била да остане самном“ казује син Неђо.
Илију је поводом рођендана посјетила делегација ОО СУБНОР-а Дервента, Никола Чечавац и Драгић Павловић.
„Илија је једна од најстаријих учесника НОР-а. Живот је тако хтио да је прво учествовао на овим просторима као двадесетседмогодишњак, а онда и да постане становник наше Дервенте. Поносни смо на нашег члана и најмање што смо могли је да га посјетимо и уручимо скромни поклон“ каже Никола Чечавац, секретар ОО СУБНОР-а Дервента.
Илија у последње вријеме слабије чује, код доктора не иде. Снаха Драгица по највише времена проводи са њиме, припрема храну и пази. Воли да чује за своје борце, којих опет из дана у дан је све мање, али Илија живот наставља и веће је загазио у 101. годину живота.
03.08.2014
Нема коментара:
Постави коментар