БОРИС ЛАТИНОВИЋ, НАЈСТРАСТВЕНИЈИ КОЛЕКЦИОНАР АЛБУМА И СЛИЧИЦА У РС

Бориса Латиновића (28), магистра социологије, спортског новинара и страственог колекционара из Приједора, дубоко је погодила недавна смрт Умберта, последњег од италијанске браће Панини који су почетком шездесетих година направили бум у свету производећи албуме за попуњавање сличицама.

ЈЕДАН ОД РЕТКИХ АЛБУМА Борис Латиновић

Овај најпасиониранији колекционар албума са самолепљивим сличицама у РС је вест о упокојењу "тате сличица" сазнао преко друштвених мрежа.
- Нисам веровао да ће ме снаћи туга због смрти човека којег никада у животу нисам видео, а који је био део мог детињства. Ипак, надам се да ћу остварити жељу и посетити фабрику браће Панини у Модени - каже овај младић који је сличице почео да сакупља као петогодишњак, неколико дана уочи почетка Светског првенства у фудбалу у Италији 1990.

- Прва сличица била је са ликом дугокосог Колумбијца Карлоса Алберта Валдераме, а албум сам попунио тачно на четвртфинални меч Југославија - Аргентина. Сећам се да су укућани били јако тужни када је Пикси погодио пречку. Када сам питао зашто, рекли су: "Схватићеш то касније. Држава се распада и ово јој је задњи трзај" - присећа се Латиновић.
Албум по албум, он је до данас сакупио невероватну колекцију од 254 различита албума са сличицама из области фудбала, кошарке, атлетике, тениса...

Латиновић каже да у РС и БиХ има мање од 10 колекционара који имају преко 100 албума. Такође, сигуран је да ће пласман БиХ на мундијалу у Бразилу донети помаму за сличицама у Федерацији, за разлику од РС.
Подсећамо, први албум Ђузепеа, Бенита, Франка и Умберта Панинија објављен је 1961. Био је посвећен италијанским прволигашима, а у њему су били и наши Вујадин Бошков и Тодор Веселиновић. Компанија "Панини" је до данас публиковала преко 30 милијарди сличица фудбалера, а код нас је издање албума "Италија '90" продато у тиражу од преко 100 хиљада примерака.
- Имам и онај с Олимпијских игара у Минхену 1972, који је јако редак, затим "Монтреал 76", албуме разних цртаћа, албум Нестле о животињама из 1932... За Панинијево "СП у Минхену '74" нуђено ми је 400 евра, за "Еуро '80", који није излазио на подручју Југе, 500. Иначе, свети грал код колекционара је албум "Мексико '70". Изашао је у ограниченом тиражу у неколико европских земаља и заиста бих волео да га набавим. Кошта од три до пет хиљада евра, а једини на територији бивше Југославије има га Милош Филимоновић из Београда, Панинијев дистрибутер за Србију - открива Борис.

Он је албуме попуњавао и током рата 1994. када је било актуелно СП у САД.

- Сећам се да је отац имао варијанту да оде у Београд. Питао ме је имам ли какву жељу, а ја сам рекао албум тог СП. И стварно, ћале га је донео са 25 пакетића сличица. Много касније сам га попунио, а први кога сам залепио био је Рус Андреј Канчелскис - истиче овај колекционар који памти и албум "Еуро '92" који је симболизовао последње учешће СФР Југославије на европском првенству.
- У квалификацијама смо били казнена експедиција. Наши су дошли на ЕП у Шведску и буквално су били отерани, па је Данска ускочила као замена и освојила шампионат. Забележено је да је Михаел Лаудруп, капитен Данске, тада одбијао да игра јер је говорио да је то неспортски. С друге стране, овде се и даље прича да смо имали велику шансу да освојимо то ЕП, јер треба знати да је Звезда годину раније била првак Европе - објашњава Латиновић и каже да сваки албум има своју причу.
Пише књигу о СП у фудбалу

- За сличице се нисам мењао само са људима с Антарктика! Путем интернета и поште мењао сам се са становницима Новог Зеланда, Гибралтара, САД... Био сам на организованим јавним мењажама на београдским Теразијама и код новосадске Католичке пијаце, где се окупљало и по хиљаду људи. Чак сам и ја 2010. године, када је Србија наступала на СП у Јужној Африци, организовао мењажу у бањалучком парку "Младен Стојановић", где се окупило десетак старијих фанатика. Такође, у Приједору сам оформио групу људи који редовно сакупљају сличице - каже наш саговорник.
Наводи и да га је сакупљање сличица, које је одавно постало културни феномен, зближило са многима, а од другова из краја који су пасионирани сакупљачи спомиње Вању и Дејана.
- Памтим да су нам говорили да смо већ одрасли клипани, те да би требало да престанемо са сакупљањем... Међутим, никада нисмо одустали. У том смислу, искрено жалим што данашњи клинци, због разних разлога, то све мање раде и не играју добро познате игре сличицама: пар- непар (пола цело или слика бело), ћизе близе, поклапе, на задњи број - каже овај Приједорчанин који тренутно пише књигу о СП у фудбалу.
- Она би требало да изађе у мају наредне године и надам се да ће задовољити читаоце, јер СП истражујем деценијама. Иначе, мени су у историји мундијала најупечатљивије две несрећне пречке, Мијатовићева на СП 1998. у Француској и Пиксијева на СП 1990. у Италији. Прва је укопала српски фудбал за наредних 50 година, а о другој сам причао и с Ивицом Осимом. Питао сам зашто није гледао те пенале, а он је одговорио: "Сине, срце ми је било тако слабо. Знао сам да испадамо. Нисам могао гледати начин на који смо испали" - преноси Борис.